Годишњица Николе Чупића

127

_ Где у селу нема цркве, сви се свечари скупе у сједну вућу, којој дође свештеник те им свима преломи колаче. Поред других молитава, чита онту и Вјерују «у Босни). До пре 15 година, у ужичкој нахији, радило се

ово овако: Од свију оних колача, које свечари донесу у цркву, узме свештеник један, пререже му горњу кору три четири пута унакрст, па ножићем оздо подреже и повади те режњеве. Све њих стави на гомилу на друге колаче и поврх свију метне крст. Свечари сви запале своје свеће и привоште их на светњак. Свештеник окади, очита -Свети Боже тропарикондак светоме и храму, малу „_јектендју, а за тим: „О еже сохранитиса храму сему светому“ и, по возгласу, настави: „Содухи праведнихљ“, ит. д. и јектенију за покој душе. Сад свим свечарима прочита читулље. За тим предије у три маха онај хлеб вином, говорећи два пута: „Во славу и чест светога (име), јегоже модитвами спаси и помилуј здје предстојаштих сродникових, а трећи пут кад предива, говори: „Во блаженом успенији весјех усопших здје ниње поминајемих. Сад се он дохвати руком за крст који је на хлебу, свечари се прихвате рукама за хлебове, за попа, „и један за другога. Попа чита: „Со свјатими упо-

честице за проскомидију. Џекад му се давала и она погача или проја испод кодача, али је данас, на. много места, спало све то на ону полу колача, па је у Београду и њу власт забранила. У новцу се за све свечарско даје свештенику 4 гроша ; но имућнији људи дају више, а, на неким местима му испише домаћин што милује. У Босни се попу о слави даје : пљоска ракије, повесно, погача, свећа, и велика цванпика (4 гроша).