Годишњица Николе Чупића

816

класичну митодогију, као у накнаду за изгубљени класични калуп. Најбољи је представник овога правца Сима. У том се по ваткад и код Његуша види да је ђак Симин, ади више у ранијим делима. Све на једно, Сима има много заслуге што је Његуш ударио песничким путем. Да није било Симе, Рада би можда владичански чин застао без спреме и љубави за уметничку поезију.

И жудња за науком окренула, би се после можда само ·

божанским стварима и религији. Можда би се Раде као вала дива, стидио оне божанске искре у себи, коју је после тако славио:

Свемогућство светом тајном шапти Само души пламена поете. —

Све дивоте неба и небесах,

Све што цвјета лучам свештенијем, Мирови ли, ал умови били;

Све прелести смртне и бесмртне Што је скупа ово свеколико,

До општега оца поезија —

„"

итако дивно познавао:

Поетина душа што је2 — Што и жива у кристалу: Степеном се спушта, диже, и' премјену ћути малу. —

Без Симе би, можда, силни песнички дар Његушев остао жив сахрањен под владичанском митром.

На једно по године пред смрт владике Петра до· сади се Раду беспослен живот проводити, те се усуди запнтати владику, не би ли му узајмио десетак талира, да у трговини срећу покуша. Владика му.одговори: Да ја, синко, имам пара, вао што ти мислиш, волиј бих ·-откупити црквене закладе, који ми у Доброти код тр-