Годишњица Николе Чупића

317

говца лЛеже!, него тебе зајмити да тргујеш. Онда Раде једно веле омркну на Цетињу, а освану на Његушима код оца Тома. Оцу рече, да више жив не ће на Цетиње, него ће да тражи код кога Бокеља у зајам мало новаца, па да тргује; јер се, вели, стиди да онолики момак узалудан седи. Отац му Томо одговори : Ја одавно тобом не заповиједам, но владика, па кад се е њиме видим, проговорићу; и како он шћене, онако ваља и да буде, а не како Ри хоћеш; е знаш, да га се и ми браћа бојимо, да не би што на нас зажадио, а камо ли нећеш ти. Видиш, да је ближи гробу него дому. Он о теби мисли. Давно је оболио. Џа ако ти ништа и не остави, оставиће ти божји благослов, који ће ти више вриједити, но да ти све Његуше остави. И тако Раде, по вољи владичиној, дође опет на Цетиње, да се владици на самрти нађе. Ово прича Врчевић, који се, у осталом, не слаже много с другим бвографима, нити је — вао што смо видели — са свим поуздан.

1880 г. у очи Лучина дне око по ноћи занеможе владика са свим. И како је обичај у народу нашем, да самртнив најмилијему наслоњен на прсима издахне, Раде придржи стрица, док је издахнуо. Кад га је на прси наслонио, он се освести, благослови га и из недара му даде од својега сандука кључ, не могавши ни једне речи прословити. И у зору издахне. Тако Раду би суђено, да буде владика ни господар Црне Горе и да име своје

' Гладне и за Црну Гору ужасне године 1817 владика је Петар 1 принуђен био узети на вересију 2000 стара кукуруза код добротског трговца конта Јоза Џериновића, чиме је уздржао црногорски народ. За ово је заложио све што је златног и сребрног у цркви и у манастиру било. Владика Петар П откупио је после све залоге.