Годишњица Николе Чупића

317

говца Леже!, него тебе зајмити да тргујеш. Онда Раде једно веле омрвну на Цетињу, а освану на Његушима код оца Тома. Оцу рече, да више жив не ће на Цетиње, него ће да тражи код кога Бокеља у зајам мало новаца, па да тргује; јер се, вели, стиди да онолики момак узалудан седи. Отац му Томо одговори : Ја одавно тобом не заповиједам, но владика, па кад се с њиме видим, проговорићу; и како он шћене, онако ваља и да буде, а не како ти хоћеш; е знаш, да га се ни ми браћа бојимо, да не би што на нас зажалио, а камо ди нећеш ти. Видиш, да је ближи гробу него дому. Он о теби мисли. Давно је оболио. Па ако ти ништа и не остави, оставиће ти божји благослов, који ће Ти више вриједити, но да ти све Његуше остави. И тако Раде, по вољи владичиној, дође опет на Цетиње, да се вдадици на самрти нађе. Ово прича Врчеваћ, који се, у осталом, не слаже много с другим бвографима, нити је — као што смо видели — са свим поуздан.

1830 г. у очи Лучина дне око по ноћи занеможе владика са свим. И како је обичај у народу нашем, да самртвик најмидвјему насдоњен на прсима издахне, Раде придржи стрица, док је издахнуо. Кад га је на прси наслонио, он се освести, благослови га и из недара му даде од својега сандука кључ, не могавши ни једне речи прословити. И у зору издахне. Тако Раду би суђено, да буде владика и господар Црне Горе и да име своје

' Гладне и за Црну Гору ужасне године 1817 владика је Петар Г принуђен био узети на вересију 2000 стара кукуруза код добротског трговца конта Јоза Периновића, чиме је уздржао црногорски народ. да ово је заложио све што је златног и сребрног у цркви иу манастиру било. Владика Петар П откупио је после све залоге.