Годишњица Николе Чупића

318

промени с именом Петар П. Један биограф! вели, да. је сам владика Петар дао Раду то име на самрти, „као да, је предвиђао, даће му име на овом детету још више славе и светлости добити :,“

Вредно је чути, како су Рада у Црној Гори завладичили,, — Кад умре владика, објави се то у све црногорске нахије и главарима поручи, да на Цетиње дођу. Онда су у Црној Гори била мучна времена. Закрвила се нахија, с нахијом, племе с племеном, браство: с браством. Крвна освета — старински обичај црногорски — љуто је цведила душу пок. владике. Ар. Ј. Суботић вели, да је баш на св. Луку 1830 заказана, бида народна скупштина, да се нека племена измире; а у очи тога дана владика премине. Кад сутра ДАН. чују то Црногорци, који се дотле беху сабралди, повичу: сад да вратимо што је који коме дужан, више нема, ко да нам брани. Главари црногорски и брдски, пошто се искупише, бојећи се да на тај дан не падне крв на Цетињу, изнесу мртва вдадиву пред народ, а Стјепан и Саво, браћа владичина, повичу народу: „Браћо Цр, ногорци и Брђани! Заклињемо вас Богом и овом светом црквом пред којом смо, па по три пута у накрст земље и свијета! Немој који да данас заметне инада на Це-

1 Јов. Суботић, „Олово Петру П Петровићу Његошу, господару Црне Горе и Брда,“ Сербски љетопис, за 1852 част ]..

2 Владика Петар [ био јеједан од најмудријих владара Црне: Горе, а животом и делима прави божји угодник. Црногорци та данас зову Свети Џетар, а иза живота га нико није друкчије звао, но „Владико Свети.“ Сваки се његове клетве као грома, бојао. Болесници су му капе с главе слали, кад нису могли доћи к њему на Цетиње, те им је над капама молитве читао без икакве плате. (Врчевић, ОиђгоупКк 1874).

3 В. Врчевић, Оргапс! га 1ефопји Сгпе боге, ОПиђгоушк за. 1871 год.