Годишњица Николе Чупића

929

времена и постадоше сви до 1840 године, они другог времена махом до 1846, а до 1847 и остали. Лажни дар Шћепан написан је „јошт 1847%, вели владика у предговору; а Горски Вијена ц је те године штампан. Од 1847 до 1851 он не пева. Осим неколико лирских песама, међу којима је најлепша Полазак Помпеја. · (штампана у Даници 1360, а писана око 1850) нема, ништа више од њега из- тог времена. Кула Ђуришића и Чардав Адексића свакојако ће бити ранија песма владичина, можда доцније поправљена. Вредно је споменути, да је од 1850 владика почео пи· сати Вуковим — данашњим — правописом. Тако је написао тетодине предговор Лажном цар-Шћелану, ·воји је и сав штампан тако, аи Кула Ђуришића. — Што је владика ћутао од 1847 до 1851 године Да није због болести, коју је подуже носиор Да не пада. у то доба изгубљени Сманл-агар Или су из тог времена оне песме, што их је пред смрр спалиоР2... Најпре је Његуш певао својим природним даром. После је имитовао, пошто се упознао с класичним песницима великих литература. За тим је постао самосталан песник и прави уметник У прво време свога певања — 1580—1840 — он није могао поћи за правцем · ондашње уметвичке појезије српске. А управо онда и не беше један правац, већ два; и још трајаше борба ово њих; п пред сваким стајаше по једно име — Л. Мушицеи п Сима Милутиновић. За Мушицком Његуш није могао никако поћи. Није имао класичног образовања; а чисти дах српски, у коме је одрастао, није му могао нивако удити укус за класичну поезију. Сима му је био свакојако ближи. Али ни за Симом није могао ићи чак до његова магловитога, израза: у прво време му се то чинило високо, а после је видео шта је. Но