Годишњица Николе Чупића

330

у прво време држао је он за ту страну Симину да је силаа и имитовао јој је по Батвад бојажљиво и опрезно. То се види све до Луче микрокозма. А ево и мало доказа. У песми Спровод праху С. Милдутниновића — 1848 — веди.

Ђе се силни полет мјери, међу прве ти си, Симо! Трудно те је и зазрети, камо ди те прођи мимо. -—

Поменуо сам напред, да Симино певање није чисто певање у духу народном. Он је окусио са класичне трпезе; и није могао да своју поезију бар не окади класичним кадом. „Кључе Как, а решавај Минос!“ Његово је певање прелазни правац — од Мушицкога к данашњем „певању. И као Мушицки, и он је имао последника. Његуш се тек у трећем времену свога певања еманциповао са свим од Симе. да то су он и Бранко сувременици и ортаци у сдави — као творци данашњега, песничког правца. — Према свему, што рекох, песнички послови Његушеви првога времена нису ишли ни за једним. сувременим књижевним правцем, али нису могди ни стати за углед сувременим уметничким песницима ; они су сви писани по угледу на народну поезију, имитујући јој често до једнодикости — као што је Кула: Ђуришића и Чардак Алексића и песме у Огледалу — и дејствовали су на сувремени правац заједно с народном поезијом.

Није чудо, што је Његуш у овом времену остао непознат. Његове песме у ондашњим часописима при- мане су без пролога и епилога — и ако кашто на прво место из почасти према владици — док се тамјан палио далеко мањим силама. Обичај је био — који је и после дуго трајао — да уредници често изрезиле после друге, треће песме ма раног вог песника, што се тако ретко ·