Годишњица Николе Чупића
382
Ништавило прекомјерно своје, —
0 внимањем сам земаљске мудраце
Вопрошава о судби човјека,
0 званију његовом пред Богом;
Но њихове равличне доказе
Непостојност колеба ужасна:
Све њих мисли на једно сабране
Друго ништа не представљају ми
До кроз мраке жедно тумарање,
До нијемог једног нарјечија,
До погледа с мраком угашена,
0 точке сваке погледај човјека,
Како хоћеш, суди о човјеку —
Тајна чојку човјек је највиша !
Твар је творца човјек изабрана ! —
Ако исток сунце свјетло рађа,
Ако биће ври у луче сјајне,
Ако земља привиђење није,
Душа људска јесте бесамртна.
Ми смо искра у смртну прашину, . Ми смо луча тамом обузета, —
У овом времену Његуш је и преводио. Ја бар држим, да је из овога времена лепа песма Химна ноћи — штампана у Даници 1861. — Песма је ова превод Ламартинове Нушпе де ја пи1| из Нагпопјез роббаџев еђ геПојецзезв!. А можда је ову песму преводио и доцније ради своје забаве. Тек онај, који је њу у
' Још шире 3 године говорио ми је г. Ст. Новаковић, да јеу Ламартина читао песму са свим надик на Његушеву Химну ноћи и држи да је превод. Пишући овај чланак потражио сам Ламартина и уверио се, да је тако. Ламартин је ову песму писао 1824.