Годишњица Николе Чупића

386

у ЛДажном цар-Шћепану и Горском Вијенцу

начинити еп, онако као што је у првинама епски писао,

него еп драматисатир И узмите драми драмски заплет и архитектуру — а то је оно чега Његуш нема — шта остајеог Лирика. Горски Вијенац је скуп лирских осећаја народа српског у Црној Гори у једну киту цвећа, у којој је разноликост особа разноликост боја, а догађај, опеван у деду, врзца, којом је кита везана. Његуш је дирив по најбољем свом делу.

Сима је опевао устанак српски. Али је у његовој Сербијанци баш оно поетско што није епско — бурна места, на којима осећања излива; а што му је епско оно готово није ни мало поетско, него стихована историја. Ипак су многи, па и сам Спма, споређивали Сербијанку с Илијадом. Ади ако је устанак српски за такво споређивање, није Сербијанка. Бранво је чекао да види Косово, па да спева српску Илијаду; али је писао лирске песме. Његушев Горски Вијенац је лирска Илијада српска. У њему није опевана судбина, адн је опевано срце српско и душа. Сви осећаји једнога избранога народа, жеље, мисли о светуи друштву и њиховим појавама, ћуди, крепости и слабости — ту су. Почевши од јунаштва, највећега идола слободнога народа, па до ситних свакидашњих идеја све је добидо реч. — Шта је јунаштво Р

Јунаштво је цар зла свакојега, А и пиће најслађе душевно, Којијем се пјане покољења

А

. Страх животу каља образ често — А ко је јунак р