Годишњица Николе Чупића

340

и заједницу осим вере. За то не може да трпи истурчену браћу —

(мијешна је ова наша љубав,

Грдно нам се очи сусретају' —

Очи зборе, што им веле срца,

Вера, је простом народу у Формама. Ипак трезвени народ српски штује те Форме само као средствогза, неку вишу цел. Као да кроз њих жуди неком заједничком моралу. А о њима самим ево како мисди:

Но ломите мунар и џамију, Да бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја; Часне двоје поста да постите, За остало кабо вам је драго,

Прошлост је очувало српском народу причање,

песма, п гусле И наше су утирали сузе Вјешти звуци дивнијех вусада ! Ђе се гусле у кућу не чују, Ту је мртва и кућа и људи.

У муци и невољи јунаци певају; а кад победе, ћуте вао да вишта није ни било.

Обичај је свагда црногорски

Нит се хвалит ни клонути духом, У мукама највећим пјевати,

Смртне ране преносит без суве,

Па се и жене угледају на своје мужеве. (ам се Радун у кулу нагнао И с њим жена његова Љубица, Жена млада, ама соко сиви, Пуни пушке своме господару — —