Годишњица Николе Чупића

941

А он гађа пушком, не престаје, Попијева танко, гласовито — А вликује и живе и мртве, Види страшну уру пред очима,

Радозналост је једна од главних дрта безазлена народа. ИМ по ономе о чем пита, види се шта, га интересује и какав је сам. Кад војвода Драшко доходи из Млетака, шта га питају Црногорци — „Какав народ бјеше на, те стране“ ; „бјеху ли згодни и богати“ ; „бјеху ли им какве куће“ ; „бјеху ди јунаци“; какви им „судови бјеху“; „мишљаху ди у свијет за кога“, па да ли што и за њих распитиваху; „бјеше ли игре у Млеткама“ ин какве; да ли се п код њих поје уз гусле; какав им је владар ; како дочебују и госте странца. И чисто им је мило, као деци, кад чују да је у других све горе. да то и веди Лазо Богдановић у Лажном цар- Шћепану: шта је вајде, ако би и знали „штогодо свијету“.

Знавање је коме треба добро, Зло ведико оном Бом не треба.

У свим чистим српским крајевима нема веће милости од братске и сестринске. То је најидезаније пријатељство, којим се народ поноси. За то „сви главари плачу“ кад сестра Батрићева кука за братом.

— Мој свијете изгубљени,

сунце брате ! Моје ране без пребола,

рано љута ! Моје очи извађене,

очни виде |! — — Што не чува младу главу 2

људска вило ! Што крвника њом наслади2

братска дико !

Јем