Годишњица Николе Чупића

834

До атома ништа у простору,

А минута само у вјечности,

Пролазећа, друго ништа. сјенка,

Које прије ниђе било није —

Можеш ли ме, да с не чудиш, чути 2 _ Доброта је твоја свето чудо!

ж ж ж

Довде је лако било говорити о Његушу; али је тешко сад. Књиге би се могде написати о лажном цар- Шћепану и Горсвом вијенцу. А места је дато мало овој расправи; а још мање осећа снаге у себи овај писац, да Његушу суд изрече. Па Горски Вијенац! Он је само за дивљење, као и јунаци што су опевани у њему. дазор је у њега гледати, а приступиту — само са страхом. Опрости ми, највећи српски песниче!.. 5

Његуш и Бранко!.. Колико сам о њима мислио; и колико мисе год пута учинило, да је један већи, толико ми се исто пута чинило, да други претеже, Не може се ту првенство уделити. И нико то и не пита. Сваки осећа, и зна, да су то два највећа песника српска, са којима Србину свима великим светским песницима сме слободно погледати у очи. У културној историји Србин има своју народну поезију, Његуша и Бранка. Као да је суђено српском народу, да само у поезији проживи. Ја сам напоменуо једном!, да су и Његуш и Бранко као неком акламацијом нежних срдаца прогдашени за прве српске песнике. Глас народа —- глас сина божија. И у томе је поезија срећнија од науке. Ипак има нешто, чиме је Његуш јачи од Бранка. Он је познатији, јер је за сва-

1 Отаџбина, „Поезија Ђ. Јакшића“.