Годишњица Николе Чупића
340
и заједницу осим вере. За то не може да трпи истурчену браћу --
Смијешна је ова наша љубав,
Грдно нам се очи сусретају' —
Очи зборе, што им веле срца.
Вера је простом народу у Формама. Ипак трезвени народ српски штује те Форме само као средство“ за, неку вишу цел. Као да Броз њих жуди неком заједничком моралу. А о њима самим ево како мисли:
Но ломите мунар и џамију, Па бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја; Часне двоје поста да постите, За остало ако вам је драго.
Прошлост је очувало српском народу причање,
песма и гусле И наше су утирали сузе Вјешти звуци динвнијех гусала ! Ђе се гусле у кућу не чују, Ту је мртва и вућа и људи.
У муци и невољи јунаци певају; а кад победе, ћуте као да ништа није ни било.
Обичај је свагда црногорски
Нит се хвалит ни клонути духом, У мукама највећим пјевати,
Смртне ране преносит бев суве,
Па се и жене угледају на своје мужеве. Сам се Радун у куду нагнао И с њим жена његова Љубица, Жена млада, ама соко сиви, Пуни пушке своме господару — —