Годишњица Николе Чупића

340

и заједницу осим вере. За то не може да трпи истурчену браћу --

Смијешна је ова наша љубав,

Грдно нам се очи сусретају' —

Очи зборе, што им веле срца.

Вера је простом народу у Формама. Ипак трезвени народ српски штује те Форме само као средство“ за, неку вишу цел. Као да Броз њих жуди неком заједничком моралу. А о њима самим ево како мисли:

Но ломите мунар и џамију, Па бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја; Часне двоје поста да постите, За остало ако вам је драго.

Прошлост је очувало српском народу причање,

песма и гусле И наше су утирали сузе Вјешти звуци динвнијех гусала ! Ђе се гусле у кућу не чују, Ту је мртва и вућа и људи.

У муци и невољи јунаци певају; а кад победе, ћуте као да ништа није ни било.

Обичај је свагда црногорски

Нит се хвалит ни клонути духом, У мукама највећим пјевати,

Смртне ране преносит бев суве,

Па се и жене угледају на своје мужеве. Сам се Радун у куду нагнао И с њим жена његова Љубица, Жена млада, ама соко сиви, Пуни пушке своме господару — —