Годишњица Николе Чупића

40

па с тога и мислили и осећали разљично, сад ће, мање или више, мислити и осећати сви једнако: о ономе што их окружава.

Ето то је драгоцена услуга коју људма чини. светлост, коју им даје просвета.

С недостатка светлости, с недостатка, просветеума, наш народ, у прошлом животу своме, није могао сав (нити и сама већина његова) тако једДнако да гледа, и једнако да процењује оно што је око њега; а без тога јединства у оцењивању, он није ни могао унети јединства или слоге у радњу своју ; с тога је и трпео толике- поразе и недаће, с тога је дочекао у земљама својим толике најезде непријатеља од којих му се ето ваља спасавати Ероз тако дуге и тако тешке низове година.

Џознато је колика се силна клетва, сасипа у нас на реч неслогу: летописци по ћелијама: проповедници по црквама ; учитељи по школама ; гуслари по саборима ; па чак и државници по скупштинама, сви у један глас, проклињу српску неслогу, као извор свој несрећи овога многострадалога народа.

А шта је то неслога Или можда би било боље да се упита: Шта је слога, за којом се толико жали, за којом се толико жуди“

Слогом народа могла би се назвати општа, сагласност коју један народ показује у појимању и оцењивању битних услова својега опстанка и напредовања. Тако слогом би се могла назвати она, поворност једној мисли коју би сав народ (или бар