Годишњица Николе Чупића

41

његов највећи део) признавао за, израз својих најмилијих жеља, својих најсилнијих тежња. А такав појав може се очекивати само у оном народу у њоме сви чланови, или бар велика већина, деднаком светлошћу осветљени, више или мање, једнако «виде и сложно цене прилике око себе, или, што се иначе каже, једнаким дусом дишу.

Српска историја представља врло мало догађаја у којима, би се огледала така слога, така једно„душност народна: Досељење Срба у ове земље; бој косовски; и устанци у Србији 1804 и 1815, бој се су једини у којима је народ понајшире из"разио таку слогу у радњи својој.

Слога је, дакле, доказ и последица извесне вултуре у једноме народу; то је израз свести о извесним интересима народнога живота, о народној удози у свету, о његовој будућности; слога је видљиво оличење оне идеје-водиље којом је кад вадахнут сав један народ. Који. народ има јасну „свест о себи, о својој мисији, тај има и слогу; тај је крепак и напредан у радњи својој; а Боји "нема те идеје-водиље, тај никакве снажне, нивакве уједињене, вољне радње.не може ни извршити на земљи. _

Народ прост, нешросвећен, воји појима само оно што иде у ред његових дневних потреба и непо«ередних интереса, може показати слогу, може устати жа народну борбу само

а. Кад га притискује какав тешки зулум,