Годишњица Николе Чупића

42

6, Кад му се гази и срамоти вера његова, и

в. Кад га на (бој покреће жеља за пленом. или за родним земљама ради бољега, насеља.

Друге, узвишене, побуде које могу имати веома, велику цену, обично су недоступне 'простоме народу. За то он и не устаје никад од своје драге. воље да хотимице лије своју Брв за оно што није довољно разговетно његовом уму; што није довољно драго, или довољно несносно, његовом срцу.

Али ако тавав народ не устаје данас, не треба, мислити да не ће устати никад: незнано — непитано ; знано — тражено ; чим народ, довољно осветљено битним условима, својега опстанка, сазна, оно што му ваља бранити, он ће устати листом да га не да туђину. |

Ето где је прилика у Којој просвета може да учини тако велику услугу народу, да буде мајка слози народно).

Неколики примери могу ово још боље освет--

1 Баш овај појав потврђује нашу мисао. Вера је доказ и последица извесне културе, извесне просвете; она је посвећивање духа човечијег у виши, морални свет; она је годимет бољој половини људскога бића, макар се тај годимет чинио и кроз најсувље Формалности и обреде. И на том пољу ето је стечена извесна слога, извесно јединство мисли и осећања, бар јединство у појимању извесних дужности. И највећи простак, чак онај коме је по живом изразу наших сељака — само рамена зарезао Бог, зна да му ваља дете крстити, да га тим начином ваља увести у

друштво верних, А зар је мала моћ у самом том Факту7р Кад би се сваки члан народне заједнице тако исто задахнуо осећањем:

да се народу ваља сјединити; онда би уједињење и било само:

питање времена, питање овога или онога удесног тренутка.