Годишњица Николе Чупића
340
и заједницу осим вере. За то не може да трпи истурчену браћу --
(мијешна је ова наша љубав,
Грдно нам се очи сусретају' —
Очи зборе, што им веле срца.
Вера је простом народу у формама. Ипак трезвени: народ српски штује те Форме само као средство“за, неку вишу цел. Као да Броз њих жуди неком заједничком моралу. А о њима самим ево како мисди:
Но ломнте мунар и џамију, Па бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја; Часне двоје поста да постите, За остало како вам је драго,
Прошлост је очувало српском народу причање,
песма и гусле И наше су утирали суве Вјешти звуци дивнијех гусала ! Ђе се гусле у кућу не чују, Ту је мртва и кућа и људи,
У муци и невољи јунаци певају; а кад победе, ћуте као да ништа није ни било.
Обичај је свагда црногорски
Нит се хвалнт ни клонути духом, У мукама највећим пјевати,
Смртне ране преносит без сузе,
Па се и жене угледају на своје мужеве. (ам се Радун у кулу нагнао И с њим жена његова Љубица, Жена млада, ама соко сиви, Пуни пушке своме господару — —