Годишњица Николе Чупића

340

и заједницу осим вере. За то не може да трпи истурчену браћу --

(мијешна је ова наша љубав,

Грдно нам се очи сусретају' —

Очи зборе, што им веле срца.

Вера је простом народу у формама. Ипак трезвени: народ српски штује те Форме само као средство“за, неку вишу цел. Као да Броз њих жуди неком заједничком моралу. А о њима самим ево како мисди:

Но ломнте мунар и џамију, Па бадњаке српске налагајте И шарајте ускрсова јаја; Часне двоје поста да постите, За остало како вам је драго,

Прошлост је очувало српском народу причање,

песма и гусле И наше су утирали суве Вјешти звуци дивнијех гусала ! Ђе се гусле у кућу не чују, Ту је мртва и кућа и људи,

У муци и невољи јунаци певају; а кад победе, ћуте као да ништа није ни било.

Обичај је свагда црногорски

Нит се хвалнт ни клонути духом, У мукама највећим пјевати,

Смртне ране преносит без сузе,

Па се и жене угледају на своје мужеве. (ам се Радун у кулу нагнао И с њим жена његова Љубица, Жена млада, ама соко сиви, Пуни пушке своме господару — —