Годишњица Николе Чупића

| 58. пуром осветљују преписе старих хришћанских писаца, видимо, пред хановима и мошејама, дервише, који продају амајлије што бране од здог ока, оштре сабље и самртног зрна, који уз бесомучне скокове гутају шљунак и гвоздене влинце, боду се ножевима и ударају буздованима. Место веселих српских сватова видомо по друмовима српским робље ланцима повезано, које трговац анадолијски или мисирски тера од трга до трга» од Дунава до КуФрата, тражећи да продајом људског меса и људских душа стече блага. |

Овака би успоређења могли и даље да терамо. Али нам није намера да овде сликамо стање српског народа и српске отаџбине у шеснајестом веку. Не што то не би био благодаран задатак. На против, за каквог историка вештака предмет је то од ванредне трагичне лепоте. Србија у сенци турске сдаве значи: Србија у паклу. Призор је то Боји би могао да симпатијом испуни и на стварање вештачких урнека покрене велика срца каквог ђенијалног Дантеја или Микел-Анџела. Него има један задатак још много занимљивији, много див_ наји, али наравно и много тежи. То је испитати и описати покрете душе српске у ономе павлу. У самој ствари ДоБ не сазнамо те покрете, не можемо се хвалнти да знамо историју народа нашег у ХУЛП. веку.

Не ласкам себи да би тако огроман и опет тако деликатан задатак могао мени за руком испасти. Али наука никад не би отишла напред, кад не би било људи, који ризикују да иду докле год могу, ма да. знају добро, да својом снагом далеко отићи не могу.

Доброме психологу дајте човека, са извесним здрављем ФизЗИЧНИМ, извесном топлотом темперамента, и извесном мером душевног развитка, — и опишите му у какве спољашње прилике. тог човека стављате, — па

•#