Годишњица Николе Чупића

55.

, :

идеју народног јединства него и идеју народног ослобођења. А међу тим озбиљским изучавањем прошлости можда ће се доказати моћи, да је идеја народног ослобођења, старија од три стотине година, да су је ТОолиКИ нараштаји пре нас неговали, жудели и чезнули за њом, па за њу и умирали.

Кад погледамо на појаве политичког живота, српског народа у првом веку пошто смо под; Турке потпали, прво је што у очи пада — јака струја исељивања. Од год 1459 кад је пала Србија, — и још више од год. 1468 кад је пала Босна, — Срем, Хрватска и. јужни крајеви Угарске постадоше збориштем свих оних елемената српског народа, који имадоше мање стрпљивости а више срчаности и предузимљивости. Само у једној једитој години, — години 1481. — Змај деспот Вук и кнез Павао Бранковић превели су из Кучева у Банат не мање од 50.000 душа. :') Може се слободно: рећи да се сваки од оних многобројних упада у српске земље, које су најпре Бранковићи, за тим Јакшићи а после Бакић и друге војводе предузимале, свршивао већом иди мањом емиграцијом српском на угарско 36мљиште. Кучево, Браничево, Моравска долина, без сумње и Мачва, у брзо су већи део свога народа послали преко Саве и Дунава. То је већ по себи довољно да објасни ону ужасну пустош, коју сви путници шеснајестога века опажају у Моравској долини у једно уз знакове некадашње јаке насељености,

Срби су се стицали с ону страну Саве и Дунава

1 5гајау, Масуагогв2ћр! бхегђ Те1ерек, 8; цитат у Витковића критички поглед на прошлост Срба у Угарској, Гласник ХХУШ, 47. Угарски краљеви Матија и Владислав П олакшавади су и изазивади нарочитим повластицама српско досељивање. Вид. Вагјепвђеп Киггег Вепеће ешс. стр. 10.