Годишњица Николе Чупића

64

ванредном опсадном стању. Страху њиховом од српсвих хајдука мерило је у мрзости и осветљивости њиховој. ХајдуЕ, који би допао турсвих руку, умирао је страшном смрћу на мувама грозним.

О јуначком животу некадашњих наших хајдука, има пуно података у народним песмама. Тамо су кровике њихове. Али их већ и по гдекоји странци онога доба помињу. Тако Млечић Ђузепе Розачо уз Усвоке, Мартолове и Морлаке помиње и хајдуке, који се врзу „по шумама и планинама Албаније, Србије (5ећауота.) и Босне.“ Ведп за њих да су то „људи очвреди, брзи, ненадмашни у поднашању умора, трудова и оскудица, вешти и окретни у еваком војничком предузећу, ходе готово босонези, и трче по кршевима и по стрменима планинским као козе с невероватном поузданошћу.“ ')

Главне позиције српских хајдука у шеснајестоме веку биле су: пданине Ломница и Дервент у моравској долини на друму цариградском (Уегапсв1е8, Мопштпеп(а 'Нипсапае Швбопса, Зетпрбогев, [, 290), линија између Фоче и Пријепоља (1 масејо да Уепеба 1599) и пут између Прибоја и Кратова (Ивањска гора) у Босни (Штегагтши сеп Сопзфап поре! 1581). Између Јагодине и Хасан-пашине паланке Кроз цео шеснајести век друм је од хајдука за Турке врло несигуран био, али нарочито пред свршетакњ тога века, тако да је Синанпаша, пролазећи год. 1598 с великом војском у Београд, заповедио да се од придике на средини.између она два места подигне хан и око хана паланка, те је тако Баточина паланком постала. ") Е

1) Уларто да Уепеба а СопзаппороП рег таге е рег (егга, да Споверре Еовассјо, Уепеба 1606.

2) Ово тврде турски исторички извори. У Наштег бСевећ. дев Озшап, Еелсћев, ТУ, 220.