Годишњица Николе Чупића

65

Колике су размере могле узети у датим приликама чете хајдучке види се отуда, што су хајдуци год. 1595 у свези с устаницима ударили на Софију, отеди је и опленили. Ортелијус Редививус има ову занимљиву белешву о томе: „Године 1595 у Марту састадо се две хиљаде слободних хајдука (!теуе Неудискеп) па се са Србима договоре, да из ненада ударе и оплене варош Софију. Па како су у то доба Турци били много у послу у Цариграду око спреме за војну противу Угарсве, нити су и помишљали, да може.бити какав напад на Софију: то су слободни хајдуци ону своју намеру“ _у дело приведи и срећно је извршили, на варош из ненада напали, заузели и опленили је, па се за времена с добивеном плени, коју су између себе поделили, повукли у своја сигурна селоништа,“ ')

Многи српењи хајдук, присиљен свакојаким неприликама, остављао је српске планине па пребегавао на угарско земљиште, где је већ толика маса, народа нашег становала. Такав човек, коме је кроз најбоље године живота камен био постеља а небо покривач, који се с горским вуцима братимио само да се Турцима свети, који је живео од борбе с непријатељима, свога народа, није се могао тако лако превити на, послове мира. Он је обично ступао у службу, где се опет пушком И ножем хлеб зарађује. Да је хајдук био није крио, већ се

1) ОтгеНиз Вефујуцз сћ соптџабив. одетг Џпратвеће ппад 81еРерђагрвеће Клеввћапде]), во уоп Јаћг 1995 ћаз ап! 1665 то дет Тагскеп уогсејашеп. Магпђегр, 1, 157. — О овом се догађају помиње и у географском делу „Упдаги Адпане Тепојгораешт, Апсврого 1687, стр. 72. Тамо се каже старинском географском терминологијом : Зорћта, етле већбпе, сартете, дговзе Зба#6, тојектејећ, 1 етег (ге ћсћеп, Јави еп Еђеле, ппа егисћеђагеп терепа рејереп. Аппо 1595 ћађеп в1е фће Неудискеп ипа Вафхеп бђегћаПеп ппд вершпдеге.“ —

ГОДИШЊИЦА НИК. ЧУЛИЋА 5