Годишњица Николе Чупића

67

Његова извешћа влади млетачкој важна су не само за сазнање политичког стања у Угарској, него и за сазнање политичког расположења у народу српском почетком ХУ|-ог века. Он је познавао Деспота Јована Бранковића, хвади га да је човек личан, здрав и јуначан, помиње како му је народ ратоборан тавБо, да · му је већ у навику прешло да се бори с Турцима. 11-ог Маја 1500 он шаље влади својој извешће о разгобору, који је имао с послаником угарским, који је ишао био к султану.

„Осим свега“, пише Ђустинијаније, „угарски ми посланик причаше, како су му, — док се још у турском стану бавио, — долазили многи Хришћани, то јест Срби, Рашчани и други (Зегујат, Казсјаш еђајћу заради де! Тигсо) поданици Турчинови, па му говорише: „Шта стојите и шта чините те не долазите одмах сад противу овога цара, да ослободите народ хришћански од невоље и 'робовањар! Ми волимо далеко више сви да помремо него да у оваквом ропству живимо! Јер не само што нам све, што хране и имања „имамо, узимљу, него хоће још и десетак од наших синова, отимљу нам Ећери наше да се њима пред нама, наслађују, и ако се противе терају их бојем да вољи њиховој служе, и најпосле отимљу нам и жене наше на очи наше. С тога, тако вам љубави божје! дођите ви Угри сувим а Млечићи морем, да нас ослободите од толиких невоља. И боље је за вас да пре изгинете, него да оваког бедног стања допаднете!= И многи од ових људи (Срба) који служе султана као војници, кад нас нико не могаше чути, говораху ми: „шта стојите и шта чекатер и што не ударате на овога царар Та ми сви, чим би се само две војске поставиле једна према другој, окренули би да се боримо за вас.“

ђе,