Годишњица Николе Чупића

69

века. Да се заиста не само тежило за слободом него да се п радило за њу, најбоље се види отуда, што је на годину дана посде ових извешћа мдетачкога посланика, деспот Јован Бранковић прешао са, својом коњицом Дунав код Београда (29 Јула 1501), па заједно с „баном београдским кнезом Ђурђем“ и грофом Јозом, тукао се с Турцима око Смедерева и у моравској долинн. Пред Божић исте те 1501 год. упао је деспот у Босну с 2600 коњаника. У Мају 1502 већ видимо оБО њега 10.000 војника, с којима он 29 Јула разбија Турке под Зворником. Али како иза њега није било никакве веће сиде, да га подупире, то од свих оних победа српских не би стварних резултата. На сваки начин, да су сами Турци придавали озбиљан значај овом покрету међу Србима, види се отуда, што се још с јесени 1501 сам Херцег-огли паша састао с деспотом и ступио с њиме у преговоре, који су се настављали у Јануару и у Јуну 1502. Као што је Ђустинијанија јављао својој влади, Херцег-оглија нудио је деспоту од стране порте један део Србије и Босне, ако краљ угарски пристане на мир. Џо несрећи деспот Јован умре 5-ог Јануара 1508 напрасно, како важу од грознице, не оставивши иза себе мушког порода. ')

Године 1580 пролазила је кроз Босну и бек Србију идући у Цариград посаобина краља Фердинанда аустријског. Словенац Курипешић, који ју је пратио као тумач, оставио нам је врло занимљиве белешке о томе путу. >) И његово казивање потврђује да је народ наш

1) Вид. извешћа Ђустинијанова у Макушева Историческје па-

матники ожН. славанћ, ], 1, 317.

7) Из Курипешићевог „Шпегагишт сеп Сопвапшпоре! 1531,“ ја сам саопштио изводе у „Видовдану“ год. 1868.