Годишњица Николе Чупића

74

страшна ноћ. Бориди су се очајнички само ножевима и копљима. Потисвивали су се из вуће у вућу, из улице у улицу. Беспримерном енергијом и жртвама безграничним Сармијенто и војвода Лазар истерају Турке из вароши. Те је крваве ноћи пало осам хиљада Турака и три хиљаде Хришћана. У јутру зором два Шпанца пребегну у стан турски те искажу Хаир-едину, да у граду нема више ни хране ни муниције, и даје у горњем граду посада од 700 људи спала само на тридесет! Турци на то предузму нов јуриш са свих страна, продру у варош севући и жене и децу, и старо и маадо. Сармијенто се повуче с остатком својих људи — свега њих 300 — у доњи град и одатле се преда Турцима на милост и немилост. Кад је предаја већ утврђена, била, и кад је већ ваљало предавати се Турцима, војвода Лазар сам својом руком убије жену и обе кћери своје! Запрепашћеној својој околини рече: „Женска, је страна слаба, — страх ме је не ће моћи одолети мукама турсвим, те ће вером преврнути. Боље је да од моје руке помру !“

Лазара су одвели у Цариград. Све што су везири могли чути о овом човеку испуњавало их је дивлењем и жудњом да га за пророка задобију. Сва њихова усиљавања, сва сјајна обећавања беху у залуду. Тада се окренуше другим средствима. Метуше га на страшне лагане муке, и најпосле га натавну на колац. Лазар је се дуго мучио.и на мукама издахнуо, радостан што даје доказ своје верности Исусу Христу. Луиџије Басано, — којије на сву прилику и сам био међу оним „многим Хришћавима“, за, које каже да су били сведоци мученичке смрти Лазареве, — нема довољно речи, да опише величину ове мученичке славе његове, називље га „најсавршенијим примером верности, побож-