Годишњица Николе Чупића

75

ности и постојанства,“ и упоређује га с мученицима, који су се посветили. ')

У овоме што је напред, видели смо доказе, да је идеја народног ослобођења живо дејствовала цо земљама српским почетком шеснајестога века. Видели смо даље симптоме, по Бојима завључити можемо, да је она жива била и у средини тога века. Остаје нам да видимо, како је с њоме стојало при свршетку шеснајестог столећа,

да сада ми је познато само једно писмено сведочанство, које непосредно помиње, шта је народ, наш желио крајем шеснајестога, века. На млетачкој библиотеци имају „Зети фиге 41 АПеззапдго Маседоп1о,“ · истина писате год. 1618, али које се односе на стање, које је у нашим земљама било на крају шеснајестога века. Овај Алексавдар Македонац, као оно Ђурђевић око средине

"тога века, пише сиромах позиве, опомене, преклињања

итд. не би ди само побудио европске владаоце да притеку хришћанским народима у Турској у помоћ. На једном месту у тим својим списима он веди:

„У Србији и у Бугарској живи 'најлепши народ на свету, људи висока стаса, јуначни, ма да су сада оружани само дугим тојагама. Побожни су, мила им је част, поуздани су њ постојани, и пуни су жудње да отерају непријатеља са господарства.“ >)

Не можемо друкчије него да се зауставимо један тренутак пред оним „другим тојагама.“ Њих виде и помињу и други путници, који уоном веку кроз наше

1) Т совфил е6 1 под! рагисојал де 1а упа де Тигесћа, девсгии да М. Гшиа1 Вазвало д1 7ата. Кота 1545, сар. ХХХШ.

2) Списе Александра Македонца помиње ЕВапке у Најогјвећро веће 2девећг , Вапа п, Нек 2, стр. 302. —