Годишњица Николе Чупића

76

земље пролажаху. Тако на пр. Герлах прича како су Турци на путу између Баточине и Јагодине због несигурности од хајдука повели собом п „нешто пусте

српске момчадије, која је ишла босонога и место оружја носиља тојаге пили као нека копља.“ !)

И ове тојаге један су јероглиф, Који сам собом прича читаву псторију. У самој ствари, до сада се није довољно узело у рачун да су Турци сломили српску државу и подјармили српски народ у оном часу, у који се отпочињала нова ера у оружју и у ратној вештини. Народ наш с остацима некадашњег оружја, — копље,

стрела, буздован, нож, — био је готово као и без ору-

жја, наспрам силне војске султанове, оружане и пушкама и топовима. Турци су најстрожије забранили раји ново оружје и најсуревњивије мотрили, да се забрана та потпунце оствари и одржи. Сипромаху српском народу требало је врло опрезно радити, и то скоро пуна три века, доб је кришом од Турака дошао до оних старих и искварених путака и пиштоља, којима је почетком овог нашег века. на једном свом крају извојевао нешто слободе. Црногорци су још по највише били у положају да се по најпре снабдеју ватреним оружјем. Па ипак из једне врло занимљиве, а мислим у једно и најстарије статистике о њима, види се даје крајем шеснајестога а почетком седамнајестога века од 85027 за бој способних Црногораца само њих 800 до највише 1000 било наоружано пушкама, а остало сабљом, ко» пљем и штитом. “) Занимљиво је, да је при првој по-

5) Вид. Гласник ХХХУЈ, стр. 205.

2) „Кејадопе еф дезст опе де! Запгасајо 41 Зспбал, доуе 8 ћа рлепа соп(елта деПе сиве. еб 811 Лого, УПаг1, саве еј ћарњатог1, тко, соввипи, ћауеге еб агп1 41 дце! ророћ е( дпап(о 41 сопадегађЏе пипшатепје 81 сопфепса 1п удпе] РПисабо,