Годишњица Николе Чупића

82 .

лико врење. У самој ствари, данас знамо из занимљи-. вих нисама папиног нунција у Млецима Грацијана, да се управ за ту 1595-ту годину спремао ведики народни устанав у северној Албанији, Епиру и Тесалији, у исто време у Скадру п Охриду. Кимериоти су у самој ствари већ п устали били. Значајно је да је Шпанија радила, да устанак тај потпомогне, а Млеци су опет са, своје стране настојавали да га предупреде.') Мимогред буди речено још од Х1У-ог века у више пута и неочекиваним начином излази на видив борба између Шпаније одн. Арагоније и Млетака 38 упливом на јадранском приморју балканског полуострва.

Турска војска код Београда налазила је се као усред пламенога мора. Узалуд јој санџак-шериФ. Баљало је других талисмана и других курбана.

Тада је се Садр-азам Синан — стари Србин из: срца Старе Србије, о коме прича казује, да је још као младо чобанче једним само нагласком доводио дивље псе да пред њим пузе>) — тада је се Синан, потурица каменитог срца н гвоздене руке, сетио душевних покрета, свога народа. Знао је да је овај исти народ, којл у томе часу у дивљој јарости ватром н сабљом ломи све што је турско, јуче био и сутра ће да иде, да се скромно клања и сузе да рони пред ћивотом старог ·

1) беббете д1 Мопартпог Апбошо Мапа Стабат, писана у Млецима год. 1596 и 1598, сада су у библиотеци болоњског универзитета. У Макушева 268, Има и званичних извешћа млетачких о спремању устанка у Албанији. Аловиж Барбаро, ректор которсви пише 12 Окт. 1595 влади млетачкој: „сће ог Ађапез! ћаппо уегатепђе дебегплпабо 4! Шегагв! деа пгатшде Тпгећевса сгезстиа, рег 1"пворогбађЏе соптап(о де!' поуо запгессо.“ Макутев, 266.

2) Синан-паша, од П. Срећковића, Београд 1865 стр. 75.