Годишњица Николе Чупића

једног калуђера. Да лисамо калуђера једног2 Да, пред ћивотом архијепнскопа и краљевића, и више него то, великог човека и великог родољуба, свеца, просветиоца, једном речју, речју која је боља од свих тих и која се ничим заменити не да, — пред -ћивотом Св. Саве. Оном патничком народу, Св. Сава је био у многоме погледу срце, које га је тешило и храбрило. У оној страшној ноћи, у којој су по српским земљама. авети, крволоци, вампири народа српског пировали, и која је већ преко 130 година трајала, Савин је монастир био, као тврда кула морска, на којој се никад не гаси сјајан пламен, који далеко у мрак светлост баца.. И видели су је не само они, који су се борили с таласима за голи живот, него су је видели и Турци, у скрлет одевени гусари хришћанске цивилизације. Талијанац један, који је год. 1534-те путовао по нашим крајевима и био у Милешеву. помиње изреком ведико уважење, у коме је монастир Св. Саве стојао не само у Хришћана, него и у Јевреја (трговаца) и у самих Турака.!) По његовом уверавању, од ових је он имао више прихода него. од Хришћана. А наш историк деспот Бранковић прича: „Ђаво позавиде чудесима које је чинио С. Сава па подстрекне неког бега те почне јавно говорити: Ево Турци верују у Св. Саву, крсте се врстом и прелазе у хришћанску Веру.“ Поштовање које је Милешево задобило и- у неких Турака, по себи је довољно било да у Фанатика потурица усвипти мрзост.

" Сад, кад се са свих страна раја ·дизала, мрзост је та

прекиптила. Турци су зашли били те секли, палилиин робили и онај народ, који је мирно становао. О томе

1) П масто да Мепена а СопвбапШпорон, који чини нрви део у књизи: ПеЏе созе де Титсће пбтг Фке, Упперла, 1539 и друго издање од 1541.