Годишњица Николе Чупића

75

ности и постојанства,“ и упоређује га с мученицима, који су се посветиди. ')

У овоме што је напред, видели смо доказе, да је идеја народног ослобођења живо дејствовала цо земљама српским почетком шеснајестога века. Видели смо даље симптоме, по којима закључити можемо, Да је она жива била и у средини тога века. Остаје нам да видимо, како је с њоме стојало при свршетку шеснајестог столећа,

За сада ми је познато само једно писмено сведочанство, Које непосредно помиње, шта је народ, наш желио крајем шеснајестога, века. На млетачкој библиотеци имају „бег фиге 41 АПеззапдго Маседопјо,“ истина, писате год. 1618, алп које се односе на стање, које је у нашим земљама било на крају шеснајестога века. Овај Алексавдар Македонац, као оно Ђурђевић око средине "тога века, пише спромах позиве, опомене, преклињања итд. не би ли само побудио европске владаоце да притеку хришћанским народима у Турској у помоћ. На једном месту у тим својим списима он вели:

„У Србији и у Бугарској живи !најлепши народ на свету, људи висока стаса, јуначни, ма да су сада оружани само дугим тојагама. Побожни су, мила им је част, поуздани су њ постојани, и пуни су жудње да отерају непријатеља са господарства.“ >)

Не можемо друкчије него да се зауставимо један тренутак пред оним „другим тојагама.“ Њих виде и помињу и други путници, који у оном веку кроз наше

1) 1 совбипи еб 1 под! рагисо1агт де а ума де Тигећл, девесгии да М. Гша1 Вазвапо д1 Лага. Коша 1545, сар. ХХХШ.

2) Списе Александра Македонца помиње Вапке у НавбогвећроНивесће Лебвећм, Вапа п, Нећ 2, стр. 802. —