Годишњица Николе Чупића

76

земље пролажаху. Тако на пр. Герлах прича како су Турци на путу између Баточине и Јагодине због несигурности од хајдука поведи собом ин „нешто пусте

српске момчадије, која је ишла босонога и место оружја носила тојаге пили као нека копља.“ !)

И ове тојаге један су јероглиф, Боји сам собом прича читаву псторију. У самој ствари, до сада се није довољно узело у рачун да су Турци сломили српску државу и подјармили српски народ у оном часј, у који се отпочињала нова ера у оружју и у ратној вештини. Народ наш с остацима некадашњег оружја, — Еопље, стрела, буздован, нож, — био је готово као и без оруја, наспрам силне војске султанове, оружане и пушкама и топовима. Турци су најстрожије забранили раји ново оружје и најсуревњивије мотрили, да се забрана та потпунце оствари и одржи. Сиромаху српском народу требало је врло опрезно радити, и то скоро пуна три века, док је кришом од Турака дошао до оних старих и искварених путака и пиштоља, којима је почетком овог нашег века, на једном свом крају извојевао нешто слободе. Црногорци су још по највише били у положају да се по најпре снабдеју ватреним оружјем. Па, ипак из једне врло занимљиве. а мислим у једно и најстарије статистике о њима, види се да је крајем шеснајестога а почетком седамнајестога века од 8027 за, бој способних Црногораца само њих 800 до највише 1000 било наоружано пушкама, а остало сабљом, Ко» пљем и штитом. >) Занимљиво је, да је при првој 00-

7) Вид. Гласник ХХХУ], стр. 205.

2) „Еејадопе еб дезсм Попе де! Запојасајо 4! Зепбаг, доте 81 ћа репа сопјелха деПе сиеа еђ ви Дого, УПарл, сазе еб ћараабог!, го, совфипа, ћауеге еб агп1 41 апе! ророП е! дпапбо 41 сопз етађЏе пипшатепје 81 сопбепса 11 дале! Писабо,