Годишњица Николе Чупића

једног калуђера. Да лисамо калуђера једног2 Да, пред ћивотом архијепископа и краљевића, и више него то, великог човека и великог родољуба, свеца, просветиоца, једном речју, речју која је боља од свих тих и која се ничим заменити не да, — пред -ћивотом СВ. Саве. Оном патничком народу, Св. Сава је био у многоме погледу срце, које га је тешилдо и храбридо. У оној страшној ноћи, у којој су по српским земљама. авети, крволоци, вампири народа српског пировали, и која је већ преко 130 година трајала, Савин је монастир био, као тврда кула морска, на којој се никад не гаси сјајан ' пламен, који далеко у мрак светлост баца.. И видели су је не само они, који су се борили с таласима за голи живот, него су је видели и Турци, у скрлет одевени гусари хришћанске цивилизације. Талијанац један, који је год. 1584-те путовао по нашим крајевима и био у Милешеву. помиње изреком велико уважење, у коме је монастир Св. Саве стојао не само у Хришћана, него и у Јевреја, (трговаца) и у самих Турака.!') По његовом уверавању, од ових је он имао више прихода него.од Хришћана. А наш историк деспот Бранковић прича: „Ђаво позавиде чудесима које је чинио С. Сава па подстрекне неког бега те почне јавно говорити: Ево Турци верују у Св. Саву, крсте се крстом и прелазе у хришћанску Веру.“ Поштовање које је Милешево задобило и- у неких Турака, по себи је довољно било да у Фанатива потурица ускипти мрзост.

" Сад, кад се са свих страна раја дизала, мрзост је та

прекиптила. Турци су зашли били те секли, палиди ин робили и онај народ, који је мирно становао. О томе

5) П мавшто да Уепеа а Сопвбап порон, који чини мрви део у књизи: ПеЏе сове де Титсћа буг Фке, Уппевла, 1589 и друго издање од 1541.