Годишњица Николе Чупића

У ИЕ КИР 4

је остао спомен и по нашим кроникама. „Ба тогдд (6љ уто 7108 т. ј. 1595) попраше н БЕДА ерквамњ н скафеинкомђљ от несмданањтњ 8 сербсуен емлн н по нивхњ страиахћ оуеиства Бедунсленла НО 7АПуСТЕНА МНОРММЋ СВЕТИ овмтемдамњ.“ !) Али им то није било доста. Изгледа као да су пеке потурице босанске Формално тужиле св. Саву Синан-паши.“) Свакојако по заповести Спнановој Ддо„несоше тедо св. Саве у Београд, где га на Врачару 27 Априла ове исте значајне 1595-те године спалише. У) Ахмет-ага-оћузи, којега би име и његови рођени унуци заборавили били, записао се у нсторију српског народа, као онај ага, који је са својом четом пренео тело св. Саве из златног ковчега у Мидешеву на згариште врачарско. Мислили су Турци да ће тиме ишчулати срце у народа српског, да ће погасити онај пламен, што му је ноћ расветљавао. И заиста га је Синан дубоко за срце ујео. Народ српски могао је да Заборави, и у самој ствари заборавио је, крв Коју је у устанку пред крај ХУЛ-ог века пролио. Али не може да заборави ватру на Врачару. Онај стуб од пдамена споменик је народном устанку од 1595 године.

Борба је трајала још и год. 1596. Турци су се показали далеко надмоћни. Черкеза није бидо, али су њихову улогу онда вршили Татари са Крима. Стотине хиљада Срба и Бугара, пропало је које под ножем турским које услед патњи грозног и дивљачног рата оних година. И кад је султан Мухамед са 200.000 Турака

ј) Запис у Октопху монастира Св. Троице Гласник УШ, стр. 86. 2) Извод из Бранковићеве историје у Аркиву Ш, 27.

3) Сам Синан није више био у Београду, кад је оно спаљивање

„ извршено, јер је много пре тога похитао у Цариград, да потражи нове милости у новога султана, који га је са великог везирства збацио. Вид. Наштег ГУ, стр. 243.