Годишњица Николе Чупића

Прилог 1 к записнику састанка одбора задужбине Чупићеве

од 1 Новембра 1877

Господине тпредседниче,

Прочитао сам дело: „Демостенов живот и рад и говор његов за венац“, које ми је на оцену дано. Шта о њему мислим, казаћу у кратко.

Историја нам је, као што је познато, у многоме учитељка, стављајући нам погрешке наших предака са свима последицама јасно пред очи. С овога гледишта, почем је живот и јаван димостенов рад у тесној свези с историјом грчког народа у жалосном периоду, кад му је слобода легла у гроб, корист би била за наше читаоце не мала, кад би им се у руке дала ова књига.

Осим тога и сам Димостен тако је узвишена личност не само својим моралним врлинама и ондашњим положајем, него и као беседник, да би заиста била велика добит за књижевност, кад би у српском преводу добили његове беседе.

Да ја изричем мој суд о димостеновим беседама, било би и сувише, код онаквог, вековима изреченог суда. Тако н. пр. кад Дионисије вели: „Димостен је спојио врлине свију, а избегао погрешке свију ; сбивену снагу Тукидидову, и лаку допадљивост Лисијеву; што је Исократ ради школске беседничке игре, а Платон ради одушевљеног изјављивања истине за своје ученике измислио, то је Димостен за оштро оружје ради озбиљне борбе и ради крепког оружања спојио“; — кад Цицерон вели:' „Онда је био Лисије, који и ако не бејаше вештак у судским парницама, опет је био особито углађен и

1 Тип Вие Гузтав, Трзе ашает 11 сапз5јз Еогепа ћив поп уегза«8, зед естесте зиђи и зеггреог абапе еЈесапз, дпет јат ргоре апдеав огабогтеш реггесишт Фесеге. Хаш рјапе ашд ет реггесба ећ си ићи! адтодишт дези, Ретозећепеш Фаспе Шхега.