Годишњица Николе Чупића

364

убеђен, да се простим наредбама едила, сената, или кога било нарави не могу поправљати.

Пример добар од владаоца или других великих људи у држави често више вреди него страх од закона. !

Тацит је у изучавању времена о коме пише радио као праведан и савестан историк. У његове анале требало је да уђе само оно што има већег, историјскога значења, он знаде шта треба оставити новинама" као дневно траћарање, а шта спасти човечанству за поуку. Проучавао је све знатније историке и све извештаје официјозне, све што се у новинама (асфа Фшта) наћи могло, слушао је старце и њихова причања, и ако би о којем догађају било разлике у писању и причи, он је онда изложио разна мњења, и казао своје“ мишљење о њима.

Може бити да ће се цељ његовог писања и још друго што од његове особине као историка боље видети из његових властитих речи: „Ја знам да ће доста од оног што сам говорио и од оног о чему ћу још причати изгледати као ствари мајушне и недостојне спомена. Али нико неће тражити од наших анала оно, што налази код писаца који су састављали старе историје народа римског. Они су имали да причају о великим ратовима, о освајањима градова, о побеђеним и заробљеним краљевима, и ако су се кад обазирали на унутрашње ствари , да говоре о раздору између конзула и трибуна. о аграрним законима, и о законима за одређивање цене житу (еатаеп(аллаз Јегев), о борбама плебејаца и великаша, избор им је био слободан. Али мој посао скучен је, и не даје славе, ер је тада био потпун, или ретко нарушаван мир, жалосне ствари у Риму, а владалац се није бринуо да прошири царе-

! Обзеди ши аде а рмпстрет еб аетијап! атог уанфог дџат роепа ех Јеотиз еђ тебив.

% Ап ХИП „апшш еб Фрпњабе рорци готалш герегфит 85: гез Шиве тогев аппа ив бађа фФитија пгђв асив шапдаге“.

8 Ап. ХИТ 20 „ХМоз сопзвепвит апефогит весин, дапае Фуегва, ртоф етапе виђ поташћов Трвогил егадетцив“.