Годишњица Николе Чупића

9365

вину. Али опет неће бити без користи проучити ствари, које су на први поглед мало важне, али које често покрећу велике догађаје.

„У свакоме народу, у свакоме граду или цео народ влада или великаши или само један човек. Лакше је хвалити управу, која би сједињавала, у себи све те разне власти, него је установити, и ако би се установила, не би могла дуго постојати. У пређашње време, кад народ беше силан а сенат снажан, требало је познати природу масе народне и знати којим начинима се она у умереним границама управљати може; за оне, који су најбоље изучили дух сената и великаша, мислило се да су вешти и мудри људи. Данас, кад су се ствари измениле, кад је управа римска у рукама једнога човека, корисно ће бити испитивање и публицирање ових ствари о којима ја причам; јер мало је људи, који умеју својом памећу разликовати часне ствари од убитачних, корисне од штетних:; већина се учи оним што се другима догађа. У осталом како су те ствари корисне, тако су мало примамљиве за читање. Положај народа, ратне прилике, сјајне смрти војвода привезују и крепе пажњу читаоца. А ја скупљам и уређујем грозна тиранска наређења, непрестана оптуживања, лажна, пријатељства, пропаст невиних; парнице, које имају једно решење : а то све биће једнообразно и досадно мојим читаоцима“. Као републиканац политичком а стојик својом Философском вером историк Тацит није могао бити хладнокрван у описивању цезарских владавина и епикурејскога живота и подлости великаша римских. Али то лично осећање исказује засебно као свој суд; оно не мути само излагање радње. Он је непристрастан, не прећуткује различно мишљење ни у једној прилици,

Прва задаћа историје, мисли Тацит, јесте да не допусти, да се добродетељ заборави, и да застраши порок осудом бу-