Годишњица Николе Чупића

31!

г. Милан Ђ. Милићевић, част ми је изнети Одбору о томе послу извештај као што иде.

Најпре ћу напоменути, да распоред и избор животописа који су у Ти П свесци смештени, не одговара добро целом плану дела, и није у свему удешен према задатку и користи, која се код списа ове врсте мора тражити.

У предговору (штампаном за прву књигу) казано је, да ће цело дело изнети 4 књиге, „и да ће у првој, другој и трећој књизи бити личности из светске историје, где је којој место по времену њихова живота и рада, а у трећој да ће заузети своје место и личности нашега племена старога. доба, четврту пак књигу испуниће животи и дела Срба из најновијега. времена“.

Према оваком плану требало је, да су у [књигу узете све личности Старога Века, које заслужују да се као представници извесних епоха из давно минуле прошлости помињу, С тога, и држећи да се с првом књигом збирке г. Милићевића Стари Век завршује, казао сам у моме извештају за прву књигу, да би била погрешка, ако би се из животописа римске историје изоставиле личности Катона цензора, браће Грака, Јулија Цезара и још неких, и да тамо треба да дођу биографије класичких књижевника Цицерона и Тацита, а опет неке митске личности да би се могле изоставити. Даље сам доследно томе мислио, да ће у П књигу доћи животописи великих људи у свију историјски важнијих народа Средњега Века, а у Ш књигу да ће се узети знамените и на свима пољима људскога културног и политичког развитка најугледније личности Новога Доба, пошто је четврта пи последња књига нарочито остављена за животописе знаменитих Срба из нове историје.

Овака подела књига и распоред материјала са добро погођеним избором и добро изведеним размером појединих чланака, нашла би свога разлога у самој природи ствари и у пељи, којој је дело памењено, а јасна је и практична корист која

би се отуда имала.