Годишњица Николе Чупића

диле, кретале се и напред истицале. Само овако и можемо разумети појаву великих личности и значај њихова живота и рада. Само у томе смислу и са тима погодбама можемо очекивати неке веће и трајније користи од проучавања њихових биографија. Иначе изгледаће све као летеће слике у панорами, намештеној без смишљеног плана, тек да тренутну радо-

зналост узбуди, да забави а ретко поучи, да чудно шаренило пред невеште очи изведе. Готово биле би слике као оне из арапских приповедака, или сенке с друге неке планете. А не треба заборавити, да збирке биографија кад су у овако замашном размеру из свију народа и свих времена узете, ма и с најбољим распоредом изведене биле, опет ће изгледати као неки доста скучен и непотпун речник историје.

Ево како је неудесно изведен распоред, по коме је г. Милићевић несугласно с мојим мишљењем ставио у 1 књизи биографије једну за другом: Мојсија са пољем рада у Мисиру. Арапској и Палестини, за њим Омира у Грчкој и Малој Азији, Семирамиду на Тигру и ЈеФрату, Сезостра у Мисиру, Дидону у Финикији и Картагени, Ликурга у Спарти, Ромула и Нуму у Италији, Буду у Индији, Солона у Атини, Језопа у Малој Азији, краља Кира у Персији, Питагору у Јужној Италији (великој Грчкој), КонФуција у Китају, Дарија у Персији, Јунија Брута у Риму итд. За тим истина иду личности редом, највише у Риму и Грчкој. Али ако се морало сваки час прелазити из народа у народ, и из једне земље у другу онде, где је из свега једнога народа и из целе једне епохе узета само по једна велика личност, као што је то случај код Мојсија, Омира, Сезостра и још неких; за што се прекидао ред личности из једнога истог народа и онде, где то никако није било потребног За што су између персијских краљева Кираи Дарија Хистаспе (Вастаспе) уметнути Питагора и Конфуције, који с њим ни у каквој вези, ни у ком одношају не стоје2 А Кир и Дарије припадају не само једноме истом народу и једној истој епоси, но и долазе на владу готово један за другим,