Годишњица Николе Чупића

те се појава и значај њихова живота и рада могу и морају тек једно за другими у једном правцу проучавати и разумети. Кир и Дарије код старих народа Ирана и предње Азије у погледу државног и културног развића узајмно се одмењују и допуњавају. Један је подигао и далеко раширио владу мидоперсијског племена, оставивши међу својим Персијанима и међу покореним народима спомен срећна освајача са споменом добра и мудра владаоца; а други, Дарије, поновио је уредио и утврдио под старешинством мидо-персијског племена велику и прву светску државу на истоку, државу која се под Кировим сином Камбизом и по смрти овога готово била распала.“

Овим поводом дужност ми је напоменути, да је према историјској потреби неисправно а и са задатком овога списа, несугласно учињено, што су неке биографије које је писац по моме савету у 1 књигу примио, стављене веома краткем непотпуне тако, да би готово све једно било, и да нису примљене. Тако је учињено с бијографијама мало час поменутих краљева, Кира и Дарија, које нису ни по један лист испуниле, док многе друге особито грчких и римских знатних људи заузимају по 7—8 страна, негледећи што неке од њих и не припадају историји но причи и појезији. Чини ми се, да се г. Милићевић у сабирању и уређивању чланака за ТиП књигу сувише повео за Плутарком и Филјелинима те планом и распоредом своје збирке као и размером биографија сувише иде за класицизмом, на штету стварнога и ширега погледа на прошлост, и противно правцу новије историјске науке, па рекао бих неудесно са наставним и васпитним задатком, коме је дело намењено.

10) значају живота, владе и државе персијских краљева Кира и Дарија Вастаспе види Сезсћсћбе дев АЈбет ћи, уоп Мах Рипскег, гтуеће Апћасе, П Вапд. 5. 443—526, и 545–-655. И опширније : Сотгбе де (ођатеам, ћазбојге Чев Регзез Ф'аргев 1ев алфепгв опепфаих, отесв еБ Табпз, еб рагИспилететсп! Фаргев дев тапихстрбв огепфаих тедиз егс, Ратја 1870. 1– 16.