Годишњица Николе Чупића

Има озбиљних писаца и научника, који у оцени вредности старе грчке и римске цивилизације поричу јој онолики утицај колики је она по обично усвојеном мишљењу вршила на поновљење и прерођај јевропске образованости, на судбу потоњег света. Има их који би хтели да унутрашњи квари

· опадање римске државе од времена грађанских ратова до-

кажу главно отровном заразом, која је од освојења Грчке и са грчким Софистима и Епикурејцима поплавила Италију и окружила, све а особито више слојеве римскога народа. И доиста мора се водити рачун о сведоџбама писаца као што је Тукидид, Грк, који у описивању Пелопониског рата на једном месту (књига Ш. гл. 81) вели, да од свију страхота и грозних дела која се у таким приликама чине, ни једно није остало које Грци нису извршили; ни једно није остало а да га Грци нису надмашили. Мора се узети на ум какав је био н. пр. јаван и државни морал у слављене грчке републике Спарте, која једном приликом нападнута с поља од силнијих непријатеља и видећи земљу у опасности, наоружа своје илоте (робове), обећавши им слободу, ако се храбро боре; а за тим по срећно свршеном рату у државном интересу потуче све оне борце између илота који су се најхрабрији показали (јер се Спарта бојала да се онп после не побуне). А слабо је био бољи политички морал и у Атинској републици, која у најлепше доба свога цветања за време Перикла на превару савлађује и грозно казни неке грчке вароши које су јој биле савезнице, па се противу њезиног насиља буниле. Док су се тако веће и мање државице грчке међу собом клале и пустошиле, често су вође и посланици њихови обијали прагове на двору персијског краља, тражећи заштите п помоћи противу своје браће у Грчкој. ' Па и домаћи морал у Спартанаца и Атињана био је веома лабав; њихове зле и непри-

" И о самом спартанском краљу Агесилају, кога Плутарко много

хвали, говорило се, да није приморан био од 30.000 персијских стрелаца да одустане од даљега продирања у Персију, као