Годишњица Николе Чупића

43

се неке биографије из ове књиге изоставе а неке и скрате, како би систематичност што сразмернија, била.

Слажући се иначе у многоме с г. Бошковићем, ја у овоме опет остајем при пређашњем своме мишљењу. Мени се непрестано чини, да је од веће користи по намеру оваких дела прочитати пет добро израђених биографија, где се личност и карактер што различнијим бојама цртају, него двадесет стјхопарних скица, ма какав историјски систем оне испуњале и ма како сразмерне биле, а при кратком простору, који су наша средства овом делу одредила, ово последње једва се може избећи. С тога се пре могу сложити с г. Бошковићем да се избаце некоје биографије старога света, еда би средњем и новом више простора остало, него што бих могао пристати, да се ма која. биографија, скраћује. А ценећи ипак ону страну разлога г. Бошковића, која, и после одбијене разлике у моме и његовом мишљењу, остаје, ја бих био мишљења, да се писац оним напред постављеним бројем књига не стешњава, ма да се у први мах обећао да ће цео предмет у три књиге обрадити, него да му се предложи : да предмет разради у четири књиге, посветивши остатку средњега и новоме веку осим ове још две, трећу и четврту, а оставивши „Животе Срба новијега доба“ за последњу, пету књигу. Ако би се ово примило. и ако би на мој предлог пристао и г. писац, одбор би, према средствима, могао утврдити ред, којим ће остале књиге потпомагати, да би радња одборска могла остати многостручнија. С овим напоменама слажем се и ја с предлогом г. Бошковића као првога референта „да се ово књижевно предузеће и даље од стране одбора Чупићеве задужбине потпомогне, те да се доврши и на свет изађе“.

У Београду 1. Нов. 1877.

|тозан јоваАКОВИЋ

ЧЛАН ОДБОРА ЗАДУЖБИНЕ ЧУПИЋЕНК,