Годишњица Николе Чупића

50

Ако би добра срећа –– која је од почетка овог века српскоме народу прилично верна — послужила, те да се народно јединство изврши, ми ни усред иначе природног усклицавања, и радости не смемо заборавити, да одмах сутра дан почиње нова борба противу усугубљених напада наших непријатеља. И не само да ћемо имати да бранимо наше државно јединство, него врло лако може бити, да ћемо имати да бранимо суштаствене елементе наше народности противу сила до невидљивости и до неосетности суптилних. И онда је на народној интелигенцији, да организује и да руководи одбрану најсветијих народних интереса, а међу најбољим средствима за такву одбрану стоји развитак народне књижевности уз развитак историјске свести народне.

То су разлози, са којих сам вољан, да с великом радошћу поздравим појав добре историје српскога народа, тим пре, што ми до данас и немамо историје, која би свима захтевима добре једне историје одговарала.

Да погледамо сад, да ли је историја српског народа, коју је г. Калајија написао, таква, да заслужује, да се о трошку Чупићеве задужбине у српскоме преводу штампа.

Г-дну Калајији је главна намера, да напише историју српског народа од Кочине Крајине до године 1815. Као увод у овај свој главни посао, он даје својим читаоцима кратак преглед српске историје од времена, кад су се Срби у ове крајеве доселили, па до Пожаревачког мира. То је први део његове историје, и овај је први део г. Витковић превео и одбору поднео. ·

У овој старој историји народа српског г. Калајија има 5 одељака а на име: 1., Стање илирско-тракијског полуострва у

добу доселења Срба; — 2,, Од доселења Срба до установлења краљевства; — 3.; Династички развитак државе; — 4., Сјајно доба. српске државе; — 5., Опадање и пропаст српске државе.

Ваља ми одмах рећи, да је на свакоме листу ове историје јасно, да је г. Калајија озбиљно проучио све што сео