Годишњица Николе Чупића

А из у > ПР У ду је у а а РА

49

нова. Док се није појавила писана књижевност, народне су песме биле поглавити облик, у коме је један нараштај предавао млађему све драгоцене спомене на прошла времена. Није нужде ни да помињем, како је непроцењиву услугу учинила народна појезија политичком животу народа српског подрањујући и одржавајући живу историјску свест. Али како је настала периода писане књижевности, народна је појезија довршила ону своју мисију. Требало је, да ову прими историја. Требало је, да је и историја народна, не остављајући своју сферу, ипак радила као пионир народне слободе и народног јединства. У самој ствари она и није друго него то. Није могућно проучити историју српског народа од средине седмог века па све до данас а не доћи до убеђења, да је дужност сваког Србина радити на слободи и јединству народном. Није могућно не видети у историји нашој огромну борбу идеје слободе и јединства с елементима насиља п растројства, борбу која без прекида траје од толиких векова. Желети би било, да се историја народна више обделава, више чита и више љуби. Не за то што у прошлости нашој има доста славних дана, на којима би се могао загревати наш народни понос. У самој ствари и у пуној искрености говорећи наша највећа слава и није у прошлости. Она је негде у будућности нашој. Желети би ваљало, да се она чита, јер нам дванајест стотина година наше прошлости кроз историју нашу и стрепећи за будућност нашу, говоре: „уједините се!“ И ако се Срби уједине, то ће бити не за то што се у наше дане Италија ујединила, не за то, што се у паше дане Немачка ујединила, већ што се иу колико се у српским срцима нашло топлог одзива ономе гласу српске историје, другим речима, што се и у колико се велики онај акат морално спремио буде.

За мене има још и трећи један разлог за што је прека потреба, да се изучава и што шире и дубље простире по народу знање наше народне историје. Ми се не смемо дати занети ни заслепити необично сјајним проспектима данашњим.

Годишњица Ник. Чупића 4