Годишњица Николе Чупића

52

го и анализа наше образованости у средњем веку. Полазећи од законика Душановог као средсредне тачке г. Калајија развија и показује све стране нашег народног живота и државног устројства. Црква, правосудство, војска, Финанција, народна економија, баштински одношаји, одношаји друштвених редова, политична моћ властеле и свештенства, све је то ухваћено по резултатима последњих критичких истраживања и све је то изложено у органској свези.

Објективност пишчева толика је, да му с правом на највећу част служи. Она је толика, да ми се на по неком месту чини да писац, у жељи да српскоме народу потпуну правду учини, не мари баш да л' ће у исто време учинити потпуну правду своме мађарскоме народу. Тако нпр. ја налазим да је г. Калајија са свим олако прешао онај значај, који је савез Уроша Белог и самог Стевана Немање с Угарском имао на конституисање прве уједињене српске државе.

Одајући потпуно признање госп. Калајији за његову објективност мислим да не ћу бити у противности са самим · собом, ако му признам и симпатију за предмет, који је обделавао. Симпатија га та није заслепила те да не види слабости и погрешке наше. На против, г. Калајија има за њих врло оштро око и износи их на видело пером, које није тупо. Али он има тако исто оштро око готово за све, што је добро у нашем старом животу, и где год што такво нађе, он то као какав скупоцен бисер ниже на златну жицу. И не само то, г. Калајија,, кад већ изнесе на видик наше махне, труди се да их природношћу њихове појаве објасни, да их у неку руку извини, па ако то баш не иде, он се окреће свима другим сувременим народима, па узвикује : „ко је од вас без греха, нека се први каменом баци !“ Нека ми се дозволи да ради објашњења како објективности тако и симпатије г. Калајије наведем једно место из његове историје. Реч је о наравственоме ста– њу српскога народа у ХШ-ом и ХГУ-ом веку. Г. Калајија вели:

о