Годишњица Николе Чупића

100

ске године Ђура је био међу последњима. Особито ништа, вије могао „на памет“ да научи. Кад отац то види, да, га, 0 школском одмору, у оближњу варош Хацфелд у трговину. Ђура пристане радо, само да не буде ђак. Али после три дана побегне и дође кући и замоли оца, да та опет пошље у школу, па ће се боље учити. Године 1844 учио је у Сегедину П раз. гимназије. И опет је био међу последњима. О школском одмору те године дође кући и каже оцу, да више не може да буде ђак: не може да учи „на памет“, а неће да седи у последњој скамији с најгорим ђацима. Тада га отац намести у једној трговачкој Бући у Кикинди. После три недеље Ђура и опет побегне из трговине и дође кући; и како му је отац био љут, зло би прошао, да се нису случајно неки гости код куће били десили. Сад се обећа још свечаније, да ће учити. 1845. г. дође опет у Сегедин и упише се у 11 раз. гимназије, а отац му изради, да не мора седети у последњој скамији.

У ово време била је у Сегедину школа цртања. У њој је учио неки пијарист. И Ђура се упише; и после школских часова ишао је редовно и учио се цртању. На, крају школске године донесе кући рђаву сводоџбу гимназиску и пуно лепих цртежа: цвећа, глава, руку, очију, ушију. Кад отац то види, буде му мило, што се Ђура, једном добар показа, ма у чему, и с јесени те — 1846 године одведе га у Темишвар, да само цртање учи. Ђуриној радости није било краја, кад је чуо, да не мора бити ни гимназист ни шегрт. Темишварска школа пртања, била. је прилично на гласу. Имала је до 500 ученика. Учитељ је цртања био Дунајски. Код њега је Ђура и на стану био. На крају школске године, на годишњој изложби, добије Ђура од владике Лоновића две награде — у архитектури и у слободноручном цртању — и темишварски немачки лист похвали га као најбољег уче-