Годишњица Николе Чупића

101

ника. Те се године у кући Дунајскога и у немачком језику доста упутио. Оду је Ђурину било мило, што је погодио дар у свога детета; за то га одмах с јесени 1847 пошље у Пешту. Ђура се упише у академију уметности, где је учитељ цртања био сликар Марастони, Талијанац. И овде је брзо напредовао; и Марастони је говорио, да му је он најбољи ученик. С пролећа 1848 г. због револуције, врати се кући. Да не би дангубио одведе та отад у Вел. Бечкерек чувеном сликару Коста» дину Данијелу. Код њега је Бура био и на стану. Ту се много и у немачком језику користио, јер су Данијел и жена му говорили добро немачки. Ту је почео читати и класична дела песничка на немачком језику. У сликању је пак тако напредовао, да је Данијел оцу његову најлепше наде улевао. Усред звеке оружја седео је Ђура у мирној уметничкој кући Данијеловој све до дубоке зиме 1848 г. Али се тада већ морао кући вратити. Пламен револуције беше захватио и последњу колибу. И на питомо село Ђурино, и на мирну. вућу оца његова навукоше се тешки облаци .... Кад српска војска прича брат Ђурин — у пролеће 1849 поче узмицати с Мориша, и Тисе, стаде бежати к Дунаву сав народ оних крајева ; а за трагом помамног непријатеља, који наступаше и гоњаше, сипаше пламен и крв. У „народном ополченију“ вод Мокрина, под Лазом Зубаном, бораше се и шеснајестогодишњи Ђура. Али узаман беше борбаНаша војска узмицаше. Све живо побеже. Само отад Ђурин не хтеде остављати своје куће са седморо своје нејачи. Али Немци црњански, комшије његове и баш пријатељи његови, који су се често гостили у вући његовој и које је он умео заклонити од српских чета, оптуже га Мађарима, да је у цркви говорно народу бунтовне беседе и т. д. На ову тужбу пошљу Мађари од предње своје војске чету коњаника, који га изненада шчепају и