Годишњица Николе Чупића

154

четири стотине стихова. У свима тим песмама биће од прилике ово шест хиљада стихова. Близу два пут толико стихова биће у његовим драмама. А на приповетке ће му доћи, једно на друго, по два и по штампана табака Францеског формата и слога. Кад се сетимо живота Ђурина, кад се сетимо да је умро кад му је било 46 година, кад се сетимо његова сликарског рада — онда можемо слободно рећи, да му је песнички рад био плодан. За живота је често био прекореван због лењости. Можда је суморна његова нарав и нагињала мало овоме греху. Али је, доиста, већи грех био за то га прекоревати. | |

Не само хронолошки, него и по карактеру своме, деди се поезија Ђурина на три кола, онако као што напред поменух — на песме лирске и епске, приповетке и драме. Да је и прегледамо по овим колима.

ж - ж

Често зову лирску поезију субјективном. Лирски је песник огледало морско. Сви појави садашњости и прошлости, па и будућности — која се песничкој души боље слути него што је неки проричу — ударају тамо. У овом се средишту ломе зраци друкчије него у Физичноме свету, и песнички рефлексован свет — то је лирска поезија, Из душе песникове долазе нам предмети прелевени њоме, окупани у њој, миришући њоме. Ето за што се лирска поезија зове субјективна. Ето за што се по њој најбоље и познаје душа песникова и карактер.

У првом колу поезије Јакшићеве нема ни једног ведрог осмеха, ни једне безбрижне, благе шале, непомућене радости, поносна благовања. Узаман ћете ослушкивати гласе с анакреонске лире, или гласе веселе сатире, Нема ни тихог, озбиљног дидактичног мудровања И сами љубавни гласи срећне љубави дрећу од стрепње....