Годишњица Николе Чупића

155

Бура, гнев, српба, громка клетва, дивље јунаштво, презирање, поноситост, буран подсмех, тама, магла... . то вас срета у овим песмама; а тихи пропланци у овој мр-_ кој, суморној планини јесу — нежна сета, дубока туга, и љубав пуна бода или пуна стрепње, То су основне боје, дах ових песама. Разгледајући их пак ло садржини, наћи ћемо, да им је круг доста мален, да је мало предмета, који се опевају. Песник је сам себи предмет у прилично великом броју песама. Ово су му и најлепше песме. Одмах за овим песмама, и по лепоти и по броју, Долазе песме, у којима песника одушевљава његов народ, слобода и јунаштво. За овима долазе песме љубавне. То су управо три главна предмета овога кола, песама. После има неколико ода, једна двајестина сатира и епиграма, две три — свега — винске песме и десетак петнајест песама различне садржине. Све су песме ориђиналне; само је у посмртним хартијама песниковим нађена једна мала, љубавна, песма преведена с немачког и једна, као, химна, по свој прилици превод или по туђој мисли.

Најлепше су песме овога, кола оне, у којима је песник сам себи предмет. Од куда је то, казаћу после, а дотле нека читалац сам о томе размишља. Али ово није она уска, болесна, хајнеовска субјективност, или она субјективност што јој је сујета извор, где име песниково долази у сваком стиху, где се његови јади или радости намећу целом свету на жаљење или на уживање, где се, тако рећи, осећа субјективна тенденцијозност. Јавшићеве су субјективне песме постале ненамерно и осећањал која се у њима исказују, не долазе нам као туђа и на-. метнута, него их осећамо као своја, па нам за то нису ни досадна. Једна од најлепших песама његових ове врсте, и у опште једна од најлешних песама његових, јесте Пут у Горњак. Он је хтео опевати лепоту пута. до Горњака, а није ни мислио, да ће му у тој песми