Годишњица Николе Чупића

157

осећамо, да им нешто недостаје. То је — идеја. Кад чујемо у почетку песме:

Падајте, браћо, плин'те у крви! Остав'те села нек гори паам ! Бацајте сами у огањ децу ! Стресите с себе ропство и срам!

— онда после тако громког узвика треба нам још само крепка, идеја, па да, доиста, оставимо села у пламену и да запливамо у крв. Али ње нема и — ефекат престаје с последњим стихом песме.

Јакшићеве песме љубавне разливују се знаменито од свију љубавних песама наше књижевне поезије. И колико му је имитовано у свим другим правцима поезије његове, у овом правцу, на жалост, нема имитаната Љубавне песме свију наших песника одвише су нежне, меке, сентименталне, или разблудне и раскалашне до бљутавости. Јавшићеве љубавне песме све су — мушке У највећем низу својих љубавних песама — Љубав он се не подаје само љубавном осећању

Љубим те, љубим, душо Љубим те рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој.

Али и где није љубавно осећање овако разблажено другим осећањем, где је само, опет није мевушно ни женско

— Ој девојко ! ој анђеле ! Одвиј твоје руке беле. Мека рука тврао стеже, Пољупци ме сагореше,

Пламти лице, срце гори, Тебе љубав жарка мори —