Годишњица Николе Чупића

160

Вај многа мајка је закукала По двору Тврди мермер расуше. Познаје Марко бабов' чауше.

Под њима коњи, змајеви љути Кадивом, свилом, златом засути: А на јунаци7 . . лепше, сјајније: С калпака бисер-перо бе вије, Панцири сјајни, злаћене жице, ' Буздован перни, јуначко лице, По аздијама ђеманске пруге То тада само бејаху слуге!

4Њубор поточића тумачи песник овако:

П'онда жубор поточића, Што капљама суза својих Кам целује горе чарне,

А шапатом уцвељеним Вечитости; збогом“ тужно Посестрими тврдој збори; Тужи, тече и жубори: Збогом ! збогом !

Самотна старца описује овако:

Само једна унука га двори, Мила душа порода умрлог, Чедо суза, љубави и среће,

К'о цветак се подиже на гробљу, б Да по тужном пољу замирише.

Причајући како „син пророков живот греје“ насилничким уживањем, веди:

Са отровним пољупцима Жар румене руже гаси, Живот кида у пупољку —