Годишњица Николе Чупића

173

довршена Штампана је у засебној књижици оне године кад је песник умро; а у рукописима његовим нађен је кратак недовршен наставав.... Седамнајесто-тодишње чобанче служи код газда Балога, Маџара. Одбегло је од своје куће, да у туђем свету заборави јаде своје и мило шту зле маћехе., То чобанче не може бити род старијем чобанину ни по крви ни по народности ; он није Маџар ! Црте на његовом лицу много су паметније, струк танак, покрети еластичнији; његове црне велике очи пре би могао споредити с очима поноситог Бедуина, него са овим Маџаром; образи су му дугуљасти, нос правилан, а преко високог глатког чела пружа се једна бора. ... Седамнајест година и већ бора! Је ли то белега, од рођења 2 . . Око усвица игра му чудан осмејак. Таким се осмехом не осмехује младост!. . У њему је пуно бола, у очима "мушка збиља, на челу брига старости..“

Кад се погађао с газда Балогом, питао га је Маџар овако :, Па, деране! од куда сир Из кога си села или вароши . Но ћути, немој ме лагати, познајем те ја по носу да ниси момак од маџарског соја!. Видим ја, да си Рац; . . — Стари Балог мислио је да је то кад _ нека несрећа не бити Маџар.“ А син Бадогов говори

чобанчету овако : „Добро!. добро! . Ништа то не чини што си Рац ; за то овце неће знати, а ни магарац се неће сетити.“ ... Тако је дочекано српско чобанче код људи од онога племена, које старешује браћи његовој. А после

су тек настали прави јади. .. Све су ове приповетке потпуно оригиналне; само

је у Попа Тихомиру у домаћу грађу унети стари, познати мотив: како добар свештеник усрећује и поправља повварено село својом честитошћу и памећу. Јакшић се нехотице дохватио овога мотива, сећајући се јамачно свога доброга оца; јер Попа Тихомир веома личи на оца његова, како га је насликао у Успоменама другу 08.